Na­red­ne dvi­je sed­mi­ce za­in­te­re­so­va­ni mo­gu u krip­ti pod­go­rič­kog Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja po­gle­da­ti iz­u­zet­nu isto­rij­sku iz­lo­žbu „Če­ti­ri vi­je­ka car­skog do­ma Ro­ma­no­vi“. Po­stav­ka je do­pu­to­va­la u Pod­go­ri­cu na­kon što je vi­dje­la pu­bli­ka u Mo­skvi i Be­o­gra­du. U pod­go­rič­ki Sa­bor­ni hram do­šla je u čast dru­ge go­di­šnji­ce osve­šta­nja ove naj­ve­će pra­vo­slav­ne bo­go­mo­lje u Cr­noj Go­ri. Ovim po­vo­dom da­nas u 9 ča­so­va po­či­nje Sve­ta ar­hi­je­rej­ska li­tur­gi­ja ko­ju će mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je slu­ži­ti sa vi­še vla­di­ka i sve­šten­stvom. Na kra­ju, ve­če­ras u 20.30 ča­so­va is­pred Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja, u čast sla­ve hra­ma, na­stu­pi­će je­dan od naj­po­zna­ti­jih eks-Ju i naj­zna­čaj­ni­jih srp­skih rok ben­do­va „Ga­li­ja“.
Go­vo­re­ći na otva­ra­nju, pred iz­u­zet­no broj­nim po­sje­ti­o­ci­ma, ar­hi­e­pi­skop ce­tinj­ski Am­fi­lo­hi­je pod­sje­tio je na če­ti­ri vi­je­ka isto­ri­ja­ta jed­ne od naj­zna­čaj­ni­jih evrop­skih vla­dar­skih ku­ća. Na­rav­no, pod­sje­tio je i na ve­ze car­ske ku­će Ro­ma­nov sa Cr­nom Go­rom, ko­je su tra­ja­le tri vi­je­ka. Za tri go­di­ne, na­vr­ša­va se vi­jek ot­ka­ko su po­gu­blje­ni po­sled­nji ru­ski car i nje­go­vi na­sled­ni­ci.
– Car­ska po­ro­di­ca Ro­ma­nov ugra­di­la je se­be ne sa­mo u isto­ri­ju ve­li­kog ru­skog na­ro­da i Ru­si­je, te glav­ne se­stre slo­ven­ske, ne­go je ugra­di­la se­be i u isto­ri­ju Evro­pe, pa i svi­je­ta – re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je. Po­seb­no na­gla­ša­va:
– Ne­za­mi­sli­va je isto­ri­ja Cr­ne Go­re u pre­sud­nom vre­me­nu mi­mo ta­da­šnje Ru­si­je i car­ske po­ro­di­ce Ro­ma­no­vih. Ne­ma mje­sta, ni sve­ti­nje u Cr­noj Go­ri, do­ga­đa­ja u ži­vo­tu Cr­ne Go­re, na­ro­či­to u vre­me­nu sve­to­rod­ne lo­ze Pe­tro­vi­ća, da ni­su ne­po­sred­no i or­gan­ski ve­za­ni za po­ro­di­cu Ro­ma­nov – re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je. Do­dao je da se ne­ke od tih za­du­žbi­na i isto­rij­skih lič­no­sti mo­gu vi­dje­ti i na fo­to­gra­fi­ja­ma ko­je či­ne po­stav­ku iz­lo­žbe, a po­seb­no na­gla­sio da se ne smi­je za­bo­ra­vi­ti žr­tva ca­ra Ni­ko­la­ja Ro­ma­no­va ko­ji je i svo­ju kru­nu po­lo­žio u Pr­vom svjet­skom ra­tu za­rad Sr­bi­je i Cr­ne Go­re.
U ime am­ba­sa­do­ra Ru­ske Fe­de­ra­ci­je u Cr­noj Go­ri Ser­ge­ja Ni­ko­la­je­vi­ča Gri­ca­ja, pri­sut­ni­ma se obra­tio za­mje­nik am­ba­sa­do­ra Ru­ske Fe­de­ra­ci­je Vla­di­mir Gur­ko. U obra­ća­nju po­seb­no na­gla­ša­va:
– Na­ši sa­vre­me­ni­ci tre­ba da zna­ju isti­nu o pro­šlo­sti jer je go­di­na­ma bi­la skri­va­na ili iz­ob­li­če­na. Na pe­ri­od vla­da­vi­ne di­na­sti­je Ro­ma­nov bi­li su na­met­nu­ti ide­o­lo­ški kli­še­ji i ste­re­o­ti­pi ko­ji su bi­li na­mi­je­nje­ni da od­vra­te lju­de od isto­ri­je i ute­me­lje pot­pu­no po­gre­šan stav pre­ma pro­šlo­sti. Cilj iz­lo­žbe je da na­ši sa­vre­me­ni­ci vi­de slav­nu, ali i ve­o­ma te­šku pro­šlost ru­ske im­pe­ri­je, da je vi­de, i na­dam se da je ra­zu­mi­ju. Jer, kao što je po­zna­to, na­rod ko­ji ne zna svo­ju pro­šlost ne­ma ni bu­duć­nost – re­kao je Gur­ko.
Ž.J.


Ob­lik kr­sta

Ka­ko je re­kao sve­šte­nik Pre­drag Šće­pa­no­vić ova iz­lo­žba po­red svog isto­rij­sko- do­ku­men­tar­nog zna­ča­ja, jer ri­ječ je o fo­to­gra­fi­ja­ma ko­je je ura­dio zva­nič­ni fo­to­graf ta­da­šnjeg ru­skog dvo­ra, za­ni­mlji­va je i zbog sle­de­ćeg:
– Iz­lo­žba je ta­ko po­di­je­lje­na da če­ti­ri cje­li­ne tvo­re krst. Ukup­na du­ži­na pa­noa je 216 me­ta­ra – re­kao je sve­šte­nik Šće­pa­no­vić. Iz­lo­žba se sa­sto­ji iz če­ti­ri cje­li­ne: „Ru­si­ja, Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja“, „Raz­voj ru­ske im­pe­ri­je“, „Car Ni­ko­laj Ro­ma­nov“ i „Stra­da­nje car­ske po­ro­di­ce“.